Chiang Mai
Potpuno urbani,
prozapadno - ukomponovani grad na
severu Tajlanda, razoružao nas je na prečac. Hostel pompeznog naziva “Royal”,
urbani je konformistički sklad neskladnog. Stižemo predveče. Mladi turisti, “bekpekeri”
i poneki stariji istraživač, izbijaju sa svih stana. Na prvom spratu, stoje na
ulazu - statua Bude i par budističkih predmeta, poput odbora za doček. Na
drugom spratu je prizor zlatne zmije. Ambijent obećava urbano društvo. Ovaj
grad pun je turista. Manji i mirniji od Bangkoka, vrvi od stranaca i jezika
zapada. Pabovi i restorani rade punom parom.
 |
 |
| Kroz sami centra grada protiče reka |
Noćni market
Ostavljamo stvari u
sobama i krećemo u obilazak Chiang Mai-a. U toku je večernji market, kada se po
glavnim ulicama u centru grada skupi pijačna postavka sa svih strana Tajlanda. Odlučujemo da najpre isprobamo
ovdašnju hranu.
Restoran u sporednoj ulici obećava dobro jelo. Prolećne
rolnice sa pridodatim čili sosom u malenoj činiji, moj su favorit. Ljuta salata
sa patajom ipak je pogrešan izbor pa je velikodušno predajem prijateljima.
Začini nisu primereni ukusu evropljana, stoga je konobarima
potrebno naglasiti ukoliko ih ne želite. Nakon istinskog uživanja uz ukuse povrća, pirinča i piletine,
pristupano oblilasku marketa. Ogroman je. Razdvajamo se. Ionako bismo se
izgubili negde usput.
 |
| Foto: Nemanja Radovanović |
Hrana u Chang Mai –u
(jedan restoran i ekipa sa Balkana)
Šetnjom upoznajemo
grad, otkrivajući da su tezge sa voćem i sladoledom nanizane svuda pored puta.
Slično kao u Bangkoku, samo na malo nonšalantniji način. Tajlanđani vas nikada
neće moliti da kupite nešto. Ako želite ili ako ste gladni, sami ćete prići njihovoj
šarenoj tezgi. A postavljene su tako da prosto ne možete da ih zaobiđete.
Gladni, ovog puta se
odlučujemo za maleni vege restoran u ćošku. Kompleks multinacionalnih restorana
svih vrsta daje širok izbor, ali nama je potrebna čista tajlandska hrana.
Enterijer nas privlači, pa zauzimamo mesta poput došljaka koji osvajaju
teritoriju. Krećemo sa naručivanjem.
 |
| Foto: Nemanja Radovanović |
Gladni
Balkanci (u ritmu hedonističkog pristupa trenutku)
Na samom početku naručujemo nezaobilazne šejkove od raznih
vrsta voća. Ovde su neprikosnoveni. Naručujem
omiljeni od ananasa, sa kokosovim mlekom i bananom. Odjednom, cela ekipa kreće
sa deljenjem ovih kašastih sokova. Svi moramo da isprobamo – svačiji,
upuštajući se u međusobnu demagogiju o ukusima. Ekipa iz suprotnog ćoška u
vlasništvu je jednog egzotičnog - sa
voćem strasti i mangom. Drugi je naručio napitak od mešanog voća. Pinja kolada
- ukus je meni najlepši pa nastavljam ispijanje u ritmu hedonističkog pristupa
trenutku. Debatu o ukusima prekida sitna Tajlanđanka, donoseći obroke. Nižu se
razna šarena jela: omlet sa povrćem i pirinčem, čorbice od brokula i začina,
topli sendvič sa papajom i ribom... Kažu da zajedničko jelo zbližava ljude.
Istina provejava negde između mljackanja i mumlanja. Ukusi su neverovatno živi
ovde, valjda i zbog pojedinih začina, dodatih ili ne, svakom po izboru. Polako
upoznajemo jedni druge kroz izbor hrane i ukusa. Vreme polako teče kroz priču i
deljenje voćnih šejkova i zalogaja. Delimo, zajedno... Šta je lepše od toga?
Znamo das mo na pravom mestu i u pravo vreme.
 |
| Hram Vat Pratat Doi Sutep, nalazi se na planini iznad grada Chiang Mai-a |
Lj.Katana
Mart, 2016.
Нема коментара:
Постави коментар