TAMO GDE ZAPAD POSTAJE ISTOK

Reportaža časopisa Bazar (1. deo)

Reportaža časopisa Bazar (2. deo)

Prvu sliku vidimo iz aviona. Raskošan pogled. Odjednom, rasuta prostranstva i kosmopolitska svetlost. Približavanje pločniku istambulskog aerodroma. Let od Beograda traje bezmalo dva sata. Kada se konačno oseti tlo pod nogama, miris Mramornog mora i orijenta ne prestaje da zavodi, mameći na istraživanje.

Naziv grada, kakav danas nosi, potiče od grčkog izraza koji znači “u gradu” i prvi put pominje se u 10. veku. Kako je kroz svoju bogatu istorijsku priču mnogima osvajao srce, tako je, zajedno sa svojim osvajačima i carevima, menjao i imena. Vizantion, Avgust Antion, Drugi Rim, Konstantinopolj, zatim Carigrad, pa Istambul, ovaj bosforski biser može se pohvaliti ne samo fantastičnim geografskim položajem i istorijskim građevinama, već i kosmopolitskim duhom i epitetom carske metropole. Smešten na Bosforskom moreuzu, tačnije na obalama evropskog i azijskog dela moreuza, jedini kao takav predstvalja spoj ova dva sveta, dva kontinenta. Time, nesumnjivo spaja dve obale, slične ali dovoljno različite kulture: proevropsku i proazijatsku.

 Tragom Konstantina i Mehmed Paše Sokolovića

Pre tačno 1700 godina jedan Rimljanin plave krvi, rođen u Srbiji, odlučio da zakonski ozvaniči reč Božiju i prizna Hrišćanstvo Milanskim ediktom 313. godine. Ozvaničio ga je na mestu gde je preneo gotovo apsolutni ekonomski i poltički uticaj jedne od najmoćnijih imperija svih vremena, na ovom sudaru dva kontinenta, u gradu koji od tada slavi njegovo ime – Konstantinopolj.

Polazeći tragom Mehmed Paše Sokolovića i Nišlije cara Konstantina, koji su, svaki svojim životom, ostavili neizbriv trag na ovom ali i na srpskim prostorima, niko ne može ostati ravnodušan. Mehmed Paša Sokolović, poturčeni Srbin, koji je postao poznat tek posle izgradnje čuvene ćuprije na Drini u Višegradu, ostatak svoga života proveo je u ovom gradu. 

Dok je osnivač istočnog rimskog carstva, Konstantin Veliki, obeležio nekadašnji naziv Istambula, kao verododstojan dokaz ranijeg posedovanja i njegovog svojevrsnog osvajačkog potpisa, zauvek ostavljenom na ovom prostoru. Ovaj grad je, kroz istoriju, uspeo da udomi tri nekadašnja velika carstva: rimsko, vizantijsko i otomansko. Zato i ne čudi što u sebi skriva sva obeležja i zaostavštine ova tri drevna istorijska pečata.

                                       Prvi doživljaj Istambula: Taksim trg

Ujutro, tačnije u cik zore, može vas probuditi zvuk hodžinog pevanja koji dopire iz obližnje džamije. U obilazak treba krenuti u jutarnjim časovima, jer Istambul nudi mnogo sadržaja koje možda nećete uspeti ni da vidite u samo jednom danu. Istambul se može doživeti iz više pravaca i različitih uglova, već kako je kome po volji. Ova priča počinje sa Taksim trga.

Žila kucavica metropole i baza sa koje kreću svi dalji putevi grada i prostrani bulevari, jedno je od omiljenih mesta za smeštaj mladih turista. Prepun hotela i restorana, ovaj trg je za Istambul ono što je trg Konkord za Pariz. Tek pogledom sa ovog trga dobija se prava slika gustog i haotičnog saobraćaja, a kada konačno kročite na pešačku zonu, tenzija se smanjuje, arhitektonski sklad trga uzima primat i tada svi pravci i pogledi vode ka Istiklal Kadesi ulici.

Taksim trg

Istiklal ulica - raj za kupoholičare

Istiklal Kadesi ulica je pandan našoj Knez Mihajlovoj, poznata pešačka zona i pravi kupoholičarski raj, ne samo turske već i internacionalne robe, pa samim tim, vrlo atraktivna i lokalnom stanovništvu. Ne treba se prevariti pa ovde potrošiti sav novac. Ako imate namere za kupovinom, tek sledi Kapali čaršija, koja se zajedno sa ovom ulicom može pohvaliti poznavanjem lica i naličja svetskih novčanica.

Okružena nizom objekata kao što su Cvetni prolaz, rimokatolička, jermenska i grčka pravoslavna crkva, sinagoge i nekoliko džamija, ovo stecište svih kultura i naroda vodi direktno ka Galata mostu. Za vreme Otomanskog carstva ova ulica bila je vrlo popularno mesto i središte susreta turskih intelektualaca, kao i evropskih stranaca. Samom svojom rečju, označavajući nezavisnost, Istiklal prkosi vremenu i prostoru, stvarajući sliku neobičnog sklada - neskladnog. Naoružana sklupčanim, intimnim kafićima i restoranima, mami turiste na odmor i isprobavanje egzotičnih ukusa i opojnih mirisa.

Ovde se na svakom koraku mogu primetiti specifični mali dućani na kojima u svako doba može konzumirati sveže isceđene sokove nara, pomorandže ili grejpfruta. Takođe, nailazi se na lokalne prodavnice sa tradicionalnim turskim kolačima, baklavama, tulumbama i rahatlucima različitih orijentalnih ukusa, kao i pekare sa burekom i ukusnim prilozima koje u svako doba mogu prezalogajiti. Ovde se nalazi i Palata carske škole, kao i druga najstarija stanica podzemna železnica na svetu, poznata kao Tunel.

Spuštajući se tako peške od Taksim skvera, preko Istiklal ulice prema moru, u sasvim starom delu Istambula, najpre nailazite na Galata kulu, ornamentnu tursku građevinu, visoku 66,9m. Kako se produži pešice, odjednom  pruža se prostran prizor mora i malog dela Bosforskog moreuza. Pogled pada na čuveni Galata most iz 19. veka, koji se proteže od Zlatnog roga i Galata kule prema jugu. Popodnevno sunce se na ovom mestu sasvim lepo snalazi, a sa mosta se pruža pogled na Bosforski most na suprotnoj strani, prema severu.

Galata most i riblji restorani

Topli morski vetar, neobično mnogo brodova u jednom zalivu, mnoštvo galebova  u letu, ostavljaju prolaznike i turiste bez daha. Za ljubitelje fotografisanja ovo mesto je izmišljeno, naročito za zaljubljenike u čudesne primorske boje i prostrano plavetnilo neba. Krivudava kaldrma sliva se sa svih strana, dok obrisi džamija izranjaju po središtu vidika, gotovo sve po uzoru na jednu i jedinstvenu kupolu Aja Sofije. Oseća se miris pečenog kukuruza i lebeblija, čuje prepoznatljiva galama trgovaca. Širi se miris ribe, a kako i ne bi kad se, tik ispod mosta, nalaze lanci restorana riblje hrane, nanizanih jedan do drugog. Zanimljivo je da se riba u ovim restoranima konzumira tako što se najpre ulovi direktno sa Galata mosta, a potom spremi na specifičan način. Svojevrstan je i neponovljiv doživljaj za umetnike, ljubitelje gužve i mešanja kultura.

Topkapi palata - gužve pred moštima

Vrlo prometna kaldrma presečena tramvajskim šinama, vodi ka Topkapi palati i Aja Sofiji, svakako najupečatljivijim obeležjima ovog grada. Redovi za ulaznice su prilično dugački, ali se strpljenje  na kraju isplati.

U Topkapi palatu se nalaze Muhamedove mošti, plašt i mač. Bivajući prva rezidencija otomanskih sultana za njihovih 400 godina vladavine, koristila se za razne postavke, upriličene za državne prilike. Čuva u sebi mnoštvo vladarskih predmeta kao što su odežde sultana, nakit i oružje. Ipak, ono što najviše oduševljava sa prostrane terase ovog mestu je jedinstven raspukao pogled na plavetnilo Bosfora, tajnovitu i čudesnu plavet s koprenom, primamljivu očima turista.

Aja Sofija - tlo nekadašnje pravoslavne crkve

Aja Sofija je neponovljivo i veličanstveno zdanje, crkva svete Mudrosti, ogromne istorijske vrednosti. Najpre pravoslavna grčka crkva, kasnije pretvorena u džamiju, a sada u muzej. U jednom istorijskom trenutku svog postojanja, tačnije za vreme vladavine rimskog carstva bila je i rimokatolička katedrala.

Kada su 1453. godine, tadašnji Carigrad, osvojili Turci  pod vođstvom sultana Mehmeda, izdato je naređenje da se ikonostas, zvona i žrtveni sasudi u crkvi uklone, da se mozaici premalterišu kako bi se crkva pretvori u džamiju. Kako je naređeno, tako je i učinjeno. Takođe, bili su joj pridodati mihrab, minbar i četiri minareta, kao tipično islamska obeležja.

Naziv potiče od grčke reči koja znači mudrost: “svetilište mudrosti Božije”. Gotovo hiljadu godina predstavlja najveću katedralu, pored katedrale u Sevilji.

Aja Sofija

Čim se kroči u Aja Sofiju primećuje se raskoš toplih boja i svetlost ogromnih lustera. Iz ćoškova vire obrisi fresaka nekadašnje crkve, a prema istoku, očuvan oltar, obeležje pravoslavne građevine. U crkvu je, za vreme vladavine sultana, ubačeno nekoliko ogromnih tabli kružnog oblika sa natpisima islamskog porekla, dok se u prednjem delu može zapaziti prava turistička atrakcija. Ploča sa rupom veličine prsta, koja mami turiste da zamisle želju, napravivši kružni pokret rukom.

Jedini razlog zašto Turci nisu srušili Aju Sofiju upravo je taj što je oltar ove nekadašnje crkve okrenut tik prema Meki i Medini, stecištima islamske religije prema kojima islamski svet okreće svoje bogomolje.

Njena masivna raskošna kupola smatra se obeležjem vizantijske kulturne baštine, pa je narednih petsto godina služila kao uzor izgradnji novonapravljenih džamija.  Ova bivša najveća grčka crkva je nastavila da postoji i da svojim prisustvom podseća na poreklo i svoju svrhu stapanja različitih kultura sveta pod krovom beskrajne mudrosti Božije. Ono što je neopisivo na ovom mestu jeste divan osećaj topline i neizrecive bliskosti. Uprkos svemu, izgleda da njeni koreni nikada nisu zarasli u korov.

Posle ručka i kraćeg odmora, možete svratiti u Plavu džamiju. Izgrađena za vreme vladavine sultana Ahmeda Prvog, njegova je zaostavština, pa je iz milošte zovu i Ahmedija, a kao i većina džamija, sadrži grobnicu svog osnivača. Epitet i naziv plava dobila je po boji keramike kojom su ukrašene površi spoljnih zidova.

Pogled na Plavu džamiju

Krstarenje Bosforom 

Na doku - mnoštvo brodića i dokonih nasmejanih kapetana koji jedva čekaju da pozovu baš vas na krstarenje Bosforom. Stapaju se azijske i evropske morskih struja. Ovakvu priliku ne bi trebalo propustiti. Osećaj i istovetni doživljaj susreta dva kontinenta na razdaljini od samo nekoliko sagledivih kilometara, teško se može opisati rečima. To se treba doživeti.

Miris Mramornog mora i pogled na jata ptica upotpunjuje ovu sliku. Ukoliko ste u mogućnosti, ne treba zaobići ni posetu azijskoj strani obale i osećaj lakog i brzog prelaska na njeno tlo. Boja vode ovog mesta je specifična, mramorna i prilično uskovitlana, naročito ukoliko naiđete na kovitlac od dvadesetak brodova, na istom mestu, koji se, nekim čudom, uvek mimoiđu.

Ovo prelepo mesto samim svojim postojanjem simbolizuje spajanje i susrete raznih vrsta. Bosforski moreuz povezuje Crno more sa Mramornim, kao i Crno more sa Sredozemnim. Takođe, spaja Balkansko poluostrvo sa obalama Male Azije, ali i razdvaja ove potpuno dve različite kulture i načine života. Letimičan pogled s broda, reći će vam razliku između te dve obale. Evropska i azijska islamska baština, moderno i tradicionalno, otvoreno i zatvoreno, raširenih ruku ka raznim kulturama i okrenuto samo sebi; Ovaj spoj nastavlja da živi u specifičnom dodiru, dok  brodovi na horizontu plove negde u daljinu.

Bosfor

Kapali čaršija 

Nezaobilazan deo posete Istambulu, svakako je Kapali čaršija, najveći i jedan od najstarijih natkrivenih marketa na svetu, koji sadrži čak 4.000 dućana, šireći se, pritom i na ulice koje je okružuju. Ovde se može pronaći bukvalno sve, od igle do lokomotive. Odeća i obuća, posteljina i razni materijali od svile, lana i ručnih radova, preko nesvakidašnjih ornamenata i staklenih očiju, kao tradicionalnih turskih suvenira, pa do hrane i svih svetskih začina, kao i svega drugog što vam može pasti na pamet. Može se pronaći i nakit od zlata, jakne, torbe, tepisi, satovi, porcelanski servisi. Ovo mesto je, pored Istiklal Kadesi ulice, raj za kupoholičare i kao takvo, nikada nije prazno niti usamljeno. Naprotiv! Može se reći da ima dušu i s pravom okarakterisati kao omiljena turistička atrakcija u Istambulu.

Kapali čaršija

Uvek prometno i raskošnih boja, na ovom sastajalištu raznoraznog življa, svako se sa svakim odlično razume i svako sa svakim priča istim jezikom. Raskošne boje mame na obilazak, a reke ljudi ne prestaju da se smenjuju i nadovezuju jedna na drugu. Odišući  životom, Kapali čaršija najbolje prikazuje duh ovog grada.

Tragom Sulejmana Veličanstvenog

Postoji još mnogo mesta koja treba videti i doživeti u Istambulu, kao što su na primer Dolma pakče palata, nova sultanova palata koja ima ogroman harem i sadrži najviše tepiha na svetu. Zatim Sulejmani džamija, kao mesto života i smrti sultana Sulejmana Veličanstvenog i njegove voljene i harema, koji ni danas ne prestaju da intrigiraju svojim životima i ispisuju scenarija knjiga i serija. Tu je i kafić na obodu grada, „Pjer Loti“, do kojeg se najlakše dolazi žičarom i od kojeg se vidi gotovo celi grad. Ovde nije zgoreg probati tradicionalni turski čaj, poslužen u simpatičnim staklenim šoljama, sa dve kocke šećera koje neverovatno menjaju ukus napitka.

"Turska" kafa

Dok ste u Istambulu isprobajte i razne ukusne đakonije, poput kebaba sa sosevima od humusa, ili teleće medaljone sa patlidžanom i tikvicama, ili pak neobični puding od piletine. Tu su i doboro poznati sutlijaš, tulumbe, i baklave. Može se uživati i u raznoraznim mirisnim čajevima u nekom od turskih restorana i kafana, kao i u kafi koja se, ko zna zašto, samo u Srbiji zove turskom, ali ne i ovde, a koja se u Istambulu služi u malim fildžanima.

Poslednjim pogledom iz aviona, pri povratku, još su zanimljivije njegove dve obale, evropska i azijska. Ovaj spoj dominira gotovo na svakom koraku i uvodi u sagledavanje zajedničkog života. Iznad svega ostaje iskustvo o jedinstvenoj i egzotičnoj lepoti: viđenoj a neopisivoj.

10 stvari koja treba videti u Istanbulu:

1. Aja Sofija

2. Topkapi palata

3. Taksim skver

4. Istiklal Kadesi ulica

5. Galata kula i Galata most

6. Plava džamija

7. Bazilika Cisterne

8. Krstarenje Bosforom

9. Kapali čaršija

10. Pjer Loti (Pierre Loti)